Iako je Hrvatska ustavno sekularna zemlja, ponekad to u praksi ne izgleda tako. Vatikanski ugovori i dalje Crkvu čine snažnim faktorom u Hrvatskoj, a ne nedostaje joj ni podrška dominantnih političkih faktora koji ju stavljaju u sam centar društvenih paradigmi. Slučajevi prisilne molitve prilikom proslave mature u Kninu, besplatno klizanje za djecu koja pohađaju misu u Đakovu kod mnogih izazivaju (opravdanu) zabrinutost. Radi li se o sporadičnim slučajevima ili je to praksa? Jesu li novinari koji kritziraju Rimokatoličku crkvu u Hrvatskoj galamdžije i ljudi bez takta ili su njihova oštra pera opravdana? Koliko je važna sekularnost društva? Je li zemlja koja predlaže spajanje vjerskog fakulteta sa sekularnim zaista sekularna i koliko je važno da ona to bude?
Na ta i brojna druga pitanja pokušat ćemo odgovoriti te situaciju sagledati s laičke, crkvene i građanske pozicije.
